Razglednica Cote d'azur 1

HLEB

 Što se tiče francuskih hlebova neizostavan je francuski baget poznat pod nazivom “Baguette”. Francuski baget se priprema od veoma elastičnog testa koje je sa visokim sadržajem vode, sa dužim periodima odmaranja tokom procesa izrade.

U Francuskoj postoji zakonska regulativa koja određuje strogo propisane norme koje proizvod mora ispunjavati da bi se prodavao pod nazivom “Baguette”.

Pravilna korica bageta treba da je tanka i izuzetno krckava. Sredina je mekana, a veličina i raspored pora zavise od korišćene tehnike i sirovina.

Recept za pariski baget je namenjen izradi tradicionalnog tipa bageta sa sadržajem kiselog testa - koje mu obezbeđuje ukus i aromatičnost, dok ujedno utiče na formiranje velikih pora u strukturi. Priprema se od tradicionalnog proizvoda Mana Active Gold, koji sadrži aktivnu kulturu kiselog testa - kombinaciju pšenične i ražene kulture.

 FRANCUSKI SLATKI HLEB - Brioche

Potrebno vam je :
(za jednu veknu Brioche hleba)
250 gr brašna
6  gr svežeg kvasca
3 jaja
200 gr putera , omekšalog na sobnoj temperaturi
40 gr šećera
1/2 kašike soli
Za premazivanje :
1 umućeno jaje
Za posipanje:  

1/2 kašike šećera.

 PPRIPREMA:                                                                     

U jednu posudu sipati brašno. Kvasac sitno izmrvite  pa ga dodajte brašnu. Šećer takođe dodajte u brašno.

Dodajte jedno jaje i na srednjoj brzini mutite mikserom. Zatim dodajte još jedno jaje proces isti. Na kraju dodajte treće jaje i mutite dok testo počne da se odvaja od zidova posude.
Dodajte so . Kašiku po kašiku dodajte omekšali puter i mutite izmedju dodavanja dok se dobro ne poveže puter sa testom.
Veoma je važno da puter bude mekan. Izvadite ga iz frižidera na par sati pre nego što počnete da pravite brioche ili ga u mikrotalasnoj zagrejte na 100w 3 minuta.
Kada ste utrošili sav puter i dobili sjajno i glatko testo koje se odvaja od zida posude, testo pokrite krpom i ostavite da naraste na toplom 3 sata.
Posle 3 sata pokrite ga prozirnom folijom i ostavite u frižideru  na još dva sata.
Nakon toga, testo  izručite na brašnjavu radnu površinu i podelite na 2 dela. Svaku polovinu podelite još na 4 lopte . Pleh (11x24 cm)  obložite  papirom za pečenje i ređajte loptice testa dve po dve. Pre pećenja ga premažite umućenim jajetom i pospite  kristal šećerom. Pecite ga u zagrejanoj rerni na 180°C 25 minuta ili dok ne dobije lepu zlatno-braon boju. 

  HLEB SA LUKOM

250ml vode

25 grama margarina (maslaca)

2 supene kašike soli

1 kafena kašičica soli

1 kafena kašičica šećera

1 poveća glavica luka sitno seckana.

KROASANI

Nešto bez čega se ne može zamisliti francuski doručak je kroasan (croissant). U obliku je polumeseca, pa je i logično što ime potiče od latinske reči “croscons” što u prevodu znači  “vreme kada mesec raste”. Kroasani su vazdušasti i hrskavi,možete ih pojesti u jednom dahu.

Sastojci za testo:

1/2 l mleka,

20 g svežeg kvasca,

1 kašika šećera,

700 g brašna,

1 jaje,

2 kašike sirćeta,

1 kašika ulja,

1 kašičica soli,

Premaz testa:

100 g maslaca,

Punjenje: po želji,

Premazivanje: 1 jaje

Priprema:

U mlako mleko dodati kvasac i šećer, pa ostaviti da uskisne. Zatim, u brašno i so, dodati kvasac, jaje, sirće, ulje i lepo umesiti testo. Umešeno testo podeliti na 24 male loptice i ostaviti da odmara oko 60 minuta.

Za to vreme, maslac malo razgrejati, samo da može fino da se razmaže po testu (ne topiti ga). Odstojalo testo razvaljati u kružni oblik (jufku po jufku) i premazivati sa omekšalim malsacem. Napraviti 3 gomilice sa po 8 krugova.

Završni sloj ne mazati maslacem. Ostaviti testo da odmori 20-30 minuta, pa svaki krug razvući što tanje (ili po Vašem ukusu), razrezati kako je kolažom prikazano, puniti filom po želji i urolati.

Urolane kroasane staviti u pleh, obložen pek-papirom, premazati jajetom i peći 20 minuta, u prethodno ugrejanoj rerni, na 220 stepeni C.

Slani 

Uživancija u doručku

 

Mogu biti slatki ( sa čokolafom, nutelom, prah šećerom...)

… Još mnogo francuskih vrsta hlebova ima ali ovo su neki najpopularniji...

FRANCUSKI SIREVI 

U Francuskoj je sir poznat iz vremena Gala, pa sve do Rima i srednjovekovnih vremena, koja su bili oaza znanja i umeća srednjeg veka. Francuzi svoje sireve kategoriziraju u veliki broj porodica. Po vrsti mleka, po tehnologiji proizvodnje, dodacima, plemenitim plesnima. Sir je jedan od najstarijih prehrambenih proizvoda.  Neki francuski sirevi označeni su oznakom AOC - Appellation d'Origine Controlee. Koji se jedu uz dobra francuska vina. Najpoznatiji francuski sirevi su: tradicionalni kozji sir  Ševr (Chevre), autentični Bri (Brie), Rokfor (Roquefort) – koji nazivaju “kraljem sireva”, Kamember (Camembert) i Raslet (Raclette).      

VINA:      
          

Francuzi rado prave i  kombinovana jela od mesa i povrća, salate i poslastice, a uz to piju vrhunska vina (među kojima je i šampanjac) i svuda u svetu cenjeni francuski konjak.                                                   Kao i kod sireva,  francuska vina karakterišu regione u kojim se proizvode. Njihov ukus položaja vinograda, broja sunčanih dana, količine mraza i vetra. Vino je pravi pečat tradicije porodica koje se bave proizvodnjom vina. Način proizvodnje se prenosi sa kolena na koleno. 

Najpoznatiji regioni u Francuskoj u kojim se proizvode vina su: Bordo, Božole, Kot di Ron i Provansa.  
Šampanjac je zaštitno ime za francusko prirodno penušavo vino, koje se proizvodi od grožđa po posebnom postupku. On se u Francuskoj poslužuje i kao aperitiv ili uz deserte. Postoje razni ukusi šampanjca od laganog jednostavnog  do kompleksnog jačeg. U Francuskoj, kao i širom celog sveta, svaka proslava je nezamisliva bez šampanjca.       

                                                                                                    






























Konjak je alkoholno piće koji se dobija dvostrukom destilacijom vina proizvedenog u istoimenoj oblasti u Francuskoj. Karakteristična aroma konjaka se postiže čuvanjem u dubovim buradima. Izgled i procenat alkohola konjaka zavisi od dužine stajanja tako da je konjak star do 5 godina svetao i ima ukus vanile, konjak star između 5-10 godina ima potamnelu boju i intenzivan ukus. Stariji od 30 godina ima povećan procenat alkohola, a posle 50 godina ima 40% alkohola i može da se koristi kao petrolej. 

Vinarija 

Ishrana Francuza i Italijana:                                                                                                                Što se tiče same ishrane kod Francuza ne predstavlja samo konzumiranje hrane, već potpuno uživanje u ukusu i vreme za druženje i relaksaciju. Ručak se obavezno sastoji od tri dela, a često i od četiri: predjelo, glavno jelo, sirevi i desert. Vino je obavezno i smatra se prehrambenim proizvodom. Pri tom se strogo vodi računa o tome da određena vina idu uz određenu hranu. Isto tako i Italijani, kao i Francuzi uživaju u hrani. Pa tako ako npr. Želite da ručate u Italiji kako  oni ručaju vaš meni bi išao ovako:                                Antipasto – toplo ili hladno predjelo.                                                                                                            Primo piatto (prvo jelo), obično se sastoji od toplog jela kao što je testenina, rižoto, njoke, palenta ili supa.    Secondo piatto (drugo jelo) je glavno jelo, obično je to riba ili meso.                                                            Contorno (dodatak), može da se sastoji od salate ili kuvanog povrća.                                                           Formaggio i frutta (sir i voće) prvi desert koji se obično servira zajedno.                                                     Dolce (desert) na primer kolači i torte.                                                                                                  Caffe (kafa) i to je obično espresso.                                                                                                    Digestivo (dižestiv), je liker ili žestoko piće (grappa, amaro, limonecello), a ponekad se može pojaviti i pod nazivom ammazzacaffe (kafeni ubica).                                                                                                        U današnje vreme se kao tradicionalni italijanski meni se podrazumeva za posebne događaje kao što su venčanja i svečanosti, svakodnevni obroci podrazumevaju samo prvo i drugo jelo, uz dodatak dezerta po želji i kafe. Često iznenađujući aspect italijanske kuhinje je taj da je primo piato (prvo jelo), najstariji obrok jer sadrži najveći broj ugljenih hidrata koji se sastoji od testenine ili rižota.                                          Francuzi su poznati po tome da obožavaju i supe. Pa tako nesmemo zaboraviti da pomenemo i  čuvenu francusku supu od luka, kao i supu iz Nice sa sosom od šafrana i pečuraka. Poznate francuske supe su još i supa od pasulja, kremasta supa od tikvica i poznata avinjonska supa.

Francuska supa Nica sa sosom od  safrana i pečuraka

Francuska supa od luka

ZAČINI KOJI SE KORISTE U ITALIJI I FRANCUSKOJ:                                                         Senf
Senf se u Francuskoj priprema još od vremena  Karla Velikog. U francuskoj kuhinji  upotreba senfa je velika. On se stavlja u prelive za salate, meso i ribu. Samim tim je i proizvodnja ove namirnice razvijena.         Origano                                                                                                                                                   Origano je dodatak pici i nekim italijanskim jelima, a često se može naći i kao francuski začin.                 Čubrica                                                                                                                                                     Čubrica je italijanski začin, poznat i u Grčkoj i Turskoj, kao dodatak mnogim jelima.                                 Ruzmarin                                                                                                                                         Koristi se u mnogim jelima kako italijanskim tako i francuskim. Može se koristiti kao začin za picu. U Srbiji posotoji običaj na venčanju da se kite svatovi tako da se u Srbiji i za to koristi cvet ruzmarina.      

                                                                                                                                                             

 Limunovi i mandarine

Prelepi ukusni limunovi

Polje lavande

Ja poziram u parku Mentona kod obližnjeg Casina

Mandarine

Lavandino drvo

Posle Mentona i Antiba, kao i hrane, pića i mirisnih nota idemo dalje, pa tako je naša sledeća stanica.

 Sen Trope još jedno  mesto u Francuskoj rivijeri.
Ovaj  gramulorozni gradić, sa puno dizajnerskih butika, luksuznih jahti i privatnih plaža na koje ide samo svetska elita. Provela sam nezaboravni jednodnevni izlet, uživajući u šetnji lepih uličica. Videla sam  Nacionalnu Žandimeriju, poznatu po seriji francuskoj komediji "Žandar iz Sen Tropea". Probala sam čuveni kolač u kome je čuvena glumica Bridžid Bardo, uživala i dala mu ime La tarte Tropizzeness,  dok je snimala poznati film "I bog stvori ženu ". Ovaj kolač je nalik naše krempite, lagani kolačić sa žutim filom koji je jako ukusan.
Malo je palo i šopinga. Kupila sam poznate pariske makaronse Laduree i pariski parfem Repeto (u predivnoj maloj radnjici sa brendom koji između ostalog proizvodi kostine i obuću za balerine, sve je u pastelnim tonovima, romatično, mirisno i lepo).

Zatim idemo dalje i zaustavljamo se na stanici  predivnog gradića Sanremo u Italy.
Sanremo, italijanski gradić na obali mora. Grad za uživanje, šetnju i šoping. Sanremo je poznat po velikom kazinu i čuvenom muzičkom festivalu na kome su se izvodile predivne pesme sa puno italijanskih muzičkih zvezda i melodija za sva vremena.

I poslednja stanica našeg današnjeg putovanja je prelepi Eze Village.
Eze je naselje i opština u jugoistočnoj Francuskoj u regionu Provansa-Alpi-Azurna obala, u derpartmanu Primorski Alpi . Mirisne parfimerije, polja lavande, duge ulice koje se uzdižu u prelepo brdo toliko lepo da se nećete umoriti ako se popnete do vrha.
Prostire se kroz lavandu i puno zelenila sa dubokim hladom. Tu je i predivna Eze bašta koju smo sestra i ja posetile i napravile puno lepih fotografija.

Mirisne note, hleb, sir, vino, začini i priroda su vas sada zagolicali da pogledate gde će te provesti ovo leto. Koje god mesto izaberete iz mog šarenog i  mirisnog putovanja nećete se pokajati .
                                 
                          Srećan put,