Igrao sam se sa ostalim drugarima u korpi (u koju me je smestila devojčica plavih očiju, kad je odrasla i mene zamenila plavookim dečkom). Još uvek sanjiv ugledah neke strašne i nepoznate ljude koji kupe sve igračke iz korpe. Pitao sam ih, gde nose moje drugare, zašto preturaju po kući u ormarima i pune odvratne crne kese? Nisu mi odgovorili. Plakao sam neutešno, sam i uplašen. Nestalo je moje dugogodišnje društvo, moji prijatelji : kuca koja se prevrće i smeje, malo žuto pile, meda sa roze šalom, moja drugarica Šakira- barbika iz Turske, koja pleše, vozić, lutkice, loptice... Mnoge stvari su još pokrali.
Nadam se da će moji prijatelji biti ipak srećni, ukoliko lopovi imaju decu ili unuke koji se razlikuju od njih, pa ih neće mučiti, pocepati i uništiti.
Zbogom prijatelji moji, zauvek ću vas voleti i mnogo ćete mi nedostajati.
Mali plavi Meda
 |
| Meda |
 |
| Šakira |
Нема коментара:
Постави коментар