Nekoliko lepih dana provela sam sa svojom porodicom u Solunu, gradu u Grčkoj. S obzirom da je Solun na moru iznenadio me
je sneg koji je obilno padao.
Pre polaska napravili smo plan za
razgledanje grada i obilaske znamenitosti, koji smo samo delimično realizovali.
Sneg i hladno vreme su promenili naše planove.
Apartman smo iznajmili u samom
centru grada, na Aristotelovom trgu. Oko njega se nalaze mnogobrojni kafići,
restorani, prodavnice internacionalnih i domaćih brendova...
Iskreno najviše smo vremena
proveli degustirajući slane specijalitete nacionalne kuhinje i ukusne kolače i
torte koji su prava umetnička dela po svom izgledu.
Obeležje Soluna je svakako Bela
kula, smeštena u neposrednoj blizini mora, najznačajniji simbol grada.
Sagrađena je u 12. veku sa namerom da čuva istočne gradske zidine, a danas je
muzej. Imali smo nameru da se popnemo na nju i vidimo luku, centar grada i sve
ovekovečimo fotografijama. Naravno ništa od prelepog prizora, kula je bila
zatvorena zbog neočišćenog snega.
Posetili smo spomenik Aleksandra
Velikog, crkvu Svetog Save, crkvu Svete Sofije...
Nekoliko puta sam letovala u
Grčkoj, pa sam prolazila kroz Solun i kratko se zadržavala na kafici ili u TC
Cosmos. Sada sam želela da detaljno istražim Solun, ali mi vremenske prilike to
nisu dozvolile. Nisam posetila ni gornji grad Ano Poli, koji je na UNESCO-voj
listi kulturne baštine.
Najgori
dan je bio dan povratka u Beograd zbog događanja na aerodromu.
Aerodrom nikad gori: totalna neorganizacija, ogromni redovi za predaju
kofera, rigorozna kontrola sa skidanjem jakni, sakoa, kaiševa,
čak i čizama. Skidoše nam stvari, baciše na pokretnu traku i jedva dođosmo do njih. Pogledah i vidim
sestra mi bosa, nastade kod mene panika i proradi zaštitni
instikt pa povikah: ‘’My sister’s shoes’’, a
carinik me začuđeno gleda. Stižu
čizme i ja se smirim. Zatim traže opet neko proveravanje mog oca,
nemam pojma šta hoće, ludaci pravi. Kad konačno svi prođosmo
glupe kontrole, htedosmo popiti kafu, ali nismo imali gde jer je
sve bilo puno, ljudi su sedeli
čak i na podu. Potom videsmo da će avion pola sata kasniti i
da do polaska moramo biti na nogama. Najzad
uđosmo u avion i dobismo mesta na samom kraju aviona. Čak je
i avion bio krcat, naše stujardese
lažno ljubazne...
To
je to za ovaj travel post. Do novog posta, voli vas vaša blogerka Maka.
Нема коментара:
Постави коментар