Kada pomislimo da su nam praznici veoma blizu, na našem se licu nacrta veliki osmeh. Svaka pomisao na praznike nam daje posebnu neku energiju i snagu. Kada je praznik mnogi se osećaju lepo, opušteno bezbrižno, praznici donose sreću i veselje ljudima. Svakom čoveku je potreban jedan dan odmora, dan kada zaboravi sve loše i prepuste se dobrim stvarima. Praznici su tu da pošalju poruku mira čitavom svetu i svim ljudima. Spajaju ljude i ukazuju na prave vrednosti.
Praznici nikada ne mogu biti loši i tužni već uvek donosu radost. Koliko god da je čovek tužan i zabrinut na dan praznika se malo razvedri i razveseli. Upravo to predstavlja suštinu praznika. Praznična atmosfera je nešto najlepše što čovek može da oseti u svom životu.
Novogodisnji praznici kucaju na naša vrata i najavljuju početak još jedne godine gde nas čeka puno osmeha i izazova.
Nova Godina je idealan trenutak da se zamisli neka želja, nešto lepo i dobro. Ne krasi je samo slavlje i dobro raspoloženje, krase je i emocije kao i pozitivne misli i reči. U domovima ovaj prelep praznik se obeležava na najradosniji mogući način i sve ostalo je nevazno.
Kada dodje zima, kada padne sneg i približi se kraj godine sve počinje da se menja i postane nekako lepše. Za Novu Godinu u domovima sve mora biti čisto i uredno i naravno svi se okupljaju za porodičnom i prazničnom trpezom bogatom različitih djakonija.
Slave i svetkovine su oduvek zauzimale značajno mesto u istoriji. Praunovalo se od paganskih vremena. Pored verskih praznika svetkuju se i istorijski događaji, značajne pobede. Praznika u vreme radničkog samoupravljanja bilo je na pretek.
Zvanični praznici bivše Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije:
-Nova Godina
-Medjunarodni praznik rada
-Dan pobede nad fašizmom
-Dan borca
-Dan Republike
Raspadom Jugoslavije mnogi od ovih praznika ispraćeno je u zaborav. Po dobrom običaju spajanja praznika vikendom stoga i narednih nekoliko dana prikazivani su partizanski filmovi. Pionirska zakletva koji su generacije 70-ih prošlog veka polagale 29.novembra u SFRJ tog dana su nosili crvene marame i teget kapice sa zvezdom petokrakom.
Običaji o Boziću su i dalje živi i ne zaboravljaju se, ali s vremenom se prilagodjavaju novim okolnostima i novom načinu života. Božic je jedan od najvažnijih praznika iz ciklusa božicnih običaja, koji vodi poreklo iz stare predhrišćanske religije iz davnih vremena.
Kao detetu praznike sam doživljavala da puno radosti, radovala se deda Mrazu i svim tim čarima. Sve dok jedne godine nisam videla da tog deda Mraza nema i da je to moj tata koji žurno trči da stavi poklone ispod jelke dok ja spavam. Ali ta neka čar i radost praznicima je ostala i dalje u meni. Volim kada okitim svoj stan i kada sve blista u božićnom duhu.
Sada razlog i tome je i moj sin koji će ulepšati ovaj i svaki narednu nćNovu godinu i Božić.
Do novog posta voli vas vaša blogerka Maka.
Xoxoxo
Нема коментара:
Постави коментар