Veliki petak kod nas protekao je u duhu priprema, radosti i porodičnih trenutaka. Dan smo započeli slikanjem moja sestra i ja – to nam je već postala mala tradicija. Uživamo u svakom trenutku, biranju kombinacija, poziranju i smehu koji nas prati dok beležimo uspomene.
Ove godine nam je falio jedan mali član – Vasa nije mogao da nam se pridruži jer ga čuvamo da se lepo oporavi i bude pun snage za nedeljno okupljanje. Znamo da će tada zablistati.
Kasnije smo svi zajedno, Vasa, tata i ja, farbali jaja. Zajedno smo kuvali, bojili, pa se i smejali kada su se boje razlivale više po prstima nego po ljuskama. Svako je dao svoj doprinos – Vasa je birao boje, tata je bio zadužen za kuvanje, a ja za organizaciju. A Ružica? Ona je bila tu sa nama, tiha podrška iz stomaka, osećala se u svakom trenutku.
Dok su se jaja sušila, počela sam da razmišljam o prazičnim kolačima. Kakvi će biti, šta mi sve treba… I setila sam se ali o tome sutra više.
A evo i finalnog dela, jaja gotova i poredjana sa dekoracijom.
„Tradicija + ljubav = naši praznici.“
Нема коментара:
Постави коментар