Velika subota je dan kada pripreme za praznični trenutak dolaze do svog vrhunca.
Subota je protiče u mirnom ritmu, a srce je već u punom prazničnom duhu. Kuća je puna mirisa kolača i subotnjeg ručka mirisi se šire kroz naš stan.
Danas jedan od onih dana kad se sve polako sklapa u jednu lepu celinu. kolača, boje jaja, ljubav koja se u svakom trenutku oseća.
Sutra nas čeka veliko okupljanje kod porodice, ljubav i svi oni trenuci zbog kojih je praznik zaista poseban.
Jel sutra nam je najlepši praznik, onaj najsvetliji, najradosniji – i za decu, ali i za nas odrasle. To je dan kada se okupljamo, smejemo, stvaramo uspomene koje čuvamo tokom cele godine. Praznik u kojem ljubav uvek bude najvažniji poklon.
To je to do sutra, a sutra uveče novi post sa praznične atmosvere, do tada voli vas vaša blogerka Maka sa svojom porodicom.
Veliki petak kod nas protekao je u duhu priprema, radosti i porodičnih trenutaka. Dan smo započeli slikanjem moja sestra i ja – to nam je već postala mala tradicija. Uživamo u svakom trenutku, biranju kombinacija, poziranju i smehu koji nas prati dok beležimo uspomene.
Ove godine nam je falio jedan mali član – Vasa nije mogao da nam se pridruži jer ga čuvamo da se lepo oporavi i bude pun snage za nedeljno okupljanje. Znamo da će tada zablistati.
Kasnije smo svi zajedno, Vasa, tata i ja, farbali jaja. Zajedno smo kuvali, bojili, pa se i smejali kada su se boje razlivale više po prstima nego po ljuskama. Svako je dao svoj doprinos – Vasa je birao boje, tata je bio zadužen za kuvanje, a ja za organizaciju. A Ružica? Ona je bila tu sa nama, tiha podrška iz stomaka, osećala se u svakom trenutku.
Dok su se jaja sušila, počela sam da razmišljam o prazičnim kolačima. Kakvi će biti, šta mi sve treba… I setila sam se ali o tome sutra više.
A evo i finalnog dela, jaja gotova i poredjana sa dekoracijom.
Pokretanje biznisa u svetu dizajna nije samo posao – to je i strast, kreativnost, i želja da pomognete ljudima da iskažu svoju jedinstvenost. Kao neko ko voli da stvara i pomaže brendovima da se istaknu, odlučila sam da svoj talenat i ljubav prema dizajnu prenesem u poslovnu priču.
Šta Nudim?
U ponudi su profesionalne usluge dizajniranja logotipa, vizit karti, pozivnica, kartica zahvalnosti, naslovnih fotografija i još mnogo toga! Svaki projekat je prilagođen potrebama klijenta, jer je moj cilj da vaša ideja bude predstavljena na najbolji mogući način. Bez obzira na to da li tek kreirate svoj brend ili želite osveženje postojećeg, tu sam da vas podržim.
Zašto Je Dizajn Bitan?
Dobar dizajn može napraviti razliku između toga da neko primeti vaš brend i toga da vas zaboravi. Savršen logo je prvi korak ka prepoznavanju, a vizit karte i pozivnice pomažu u stvaranju profesionalnog utiska. Svaki detalj ima značaj i moj cilj je da svaki projekat bude besprekorno osmišljen, kako biste se izdvojili u svetu konkurencije.
Zašto Izabrati Meni?
Svaka moja usluga je personalizovana i bazirana na vašim potrebama. Verujem u kvalitet, originalnost, i strast prema dizajnu. Kroz moje radove, želim da vam pomognem da se osećate ponosno na brend koji gradite.
Kako Početi?
Ako želite da vaš brend zasija uz pomoć savršenog dizajna, slobodno mi pišite u inbox! Tu sam da zajedno stvorimo nešto posebno, što će vas izdvojiti od drugih.
Za sve mame koje osećaju da nisu savršene — ali znaju da daju sve od sebe. Za one koje plaču kad niko ne vidi. Za one koje vole najdublje i najjače — jer su to mame. Ovo je moje srce na papiru.
Danas nije bio lak dan. Ponekad me ponašanje mog deteta slomi. Ponekad me ljudi okolo dodatno izmore svojim komentarima. Ali ja sam mama. I iznova biram da budem tu, da volim, da učim i da se trudim. Ovo je moj mali tekst, iskren i od srca, za sve mame koje znaju kako je to kada te srce boli, a ti se i dalje smešiš zbog deteta.
Nisam savršena. Nisam uvek strpljiva, niti uvek nasmejana. Nekad me preplavi umor, nekad i suze poteku bez razloga. Ali jedno je sigurno — svaki moj dan počinje i završava se mišlju o mom detetu.
Biti majka nije samo u hranjenju, presvlačenju, kupanju, uspavljivanju. To je osećaj krivice kada viknem, kad ne stignem, kada ne mogu više, ali ipak nastavim. To je borba da iz malog bića izrastu dobri ljudi, uz ljubav, granice i razumevanje.
Trudim se da učim, da rastem zajedno sa njim. Da pronađem balans između nežnosti i čvrstine, između discipline i zagrljaja. I nije uvek lako. Ima dana kad me boli što ne razume, što bude bezobrazan, što odbija baku koju voli, što ponekad testira sve granice.
Ali znam — on je dete. Mali čovek koji tek uči. I ja sam tu da ga vodim, čak i kada on ne zna da mu treba putokaz.
Majka sam. Ne savršena, ali prava. Sa srcem koje uvek kuca za njega. Sa dušom koja se lomi kad on plače. Sa snovima koji se više ne tiču mene — već njega.
I znam… jednom će razumeti. I tada ću znati da sam uspela.
„Biti majka — moj najveći poziv i najdublja borba“
Nisam savršena. Nisam uvek strpljiva, niti uvek nasmejana. Nekad me preplavi umor, nekad i suze poteku bez razloga. Ali jedno je sigurno — svaki moj dan počinje i završava se mišlju o mom detetu.
Biti majka nije samo u hranjenju, presvlačenju, kupanju, uspavljivanju. To je osećaj krivice kada viknem, kad ne stignem, kada ne mogu više, ali ipak nastavim. To je borba da iz malog bića izrastu dobri ljudi, uz ljubav, granice i razumevanje.
Trudim se da učim, da rastem zajedno sa njim. Da pronađem balans između nežnosti i čvrstine, između discipline i zagrljaja. I nije uvek lako. Ima dana kad me boli što ne razume, što bude bezobrazan, što odbija baku koju voli, što ponekad testira sve granice.
Ali znam — on je dete. Mali čovek koji tek uči. I ja sam tu da ga vodim, čak i kada on ne zna da mu treba putokaz.
Majka sam. Ne savršena, ali prava. Sa srcem koje uvek kuca za njega. Sa dušom koja se lomi kad on plače. Sa snovima koji se više ne tiču mene — već njega.
I znam… jednom će razumeti. I tada ću znati da sam uspela.
Pouka iz ovog teksta:
Za jednu mamu koja daje sve, i kad joj je teško…
Znam da nekad pomisliš: “Gde grešim? Zašto je ovako teško?” Znam da te zaboli kad tvoje dete ne razume još koliko ga voliš. I kad vidiš bezobrazluk tamo gde si sejala ljubav, deluje kao da ništa ne uspeva. Ali znaj — tvoje seme dobrote nije uzaludno. Samo mu treba vreme.
Ti si njegova luka. Njegov oslonac. Njegovo sunce, i kad je tmurno. I to dete, bez obzira kako se ponaša danas, pamti tvoj glas, tvoje ruke, tvoje granice i tvoju ljubav.
I doći će dan… Kada će tvoje reči odzvanjati u njegovoj glavi dok bude birao da bude dobar. Kada će znati da ono što si ti uradila, niko drugi ne bi mogao. Kada će u tvojim suzama videti svetost, ne slabost. I tada ćeš znati da je tvoja borba bila vredna.
Ti si mama. Ne zato što sve uvek znaš — nego zato što sve uvek osećaš. I to je tvoja supermoć. To ne može svako. A ti to nosiš svaki dan.
Sedmi mesec je tu, a sa njim i osećaj da se dan Ružicinog dolaska polako približava. Vreme leti, a srce mi se puni svaki put kad pomislim na trenutak kada ću je konačno držati u naručju.
Pripreme teku lagano, ali sa puno ljubavi. Svaki detalj – od najsitnije čarapice do kutka gde će spavati – biram s posebnom pažnjom. Ovaj put sve nekako prolazi drugačije. Već sam mama, i dok držim svog dečaka za ruku, u stomaku mi raste još jedno malo čudo. Srce mi je podeljeno, ali istovremeno i veće nego ikad.
U sedmom mesecu već je sve ozbiljnije. Trbuh je velik, pokreti postaju teži, ali svaki Ružicin okret u stomaku me podseti da sve ima smisla. Da je ona tu, da raste, da nas sve više oseća.
Odbrojavamo. Još malo. I uskoro će nas biti četvoro.
