Pripreme za more

Dragi moji čitaoci kao što sam naslov kaže pripremam se za more. Odlazim na letovanje u Italiju- Trst te nisam sigurna da ću vam pisati naredne dve nedelje. Ali biće slika na mom instagramu pa ćete moći da vidite kako se provodim:
Kada se vratim sa letovanja napraviću seriju postova sa mora, a sada pogledajte šta ja to nosim na more i kako teku moje pripreme za more.
Ovo je samo delić onoga što nosim na more, mislim od stvari, kozmetika i ostale potrepštine vam nisam slikala.

     Uz ovaj kompletic može možda i neke od ovih sanadala videću na licu mesta

 

                                               Od nakita nosim neke narukvice

                               Od ovih imam još plavu i pink boju koju sam takodje ponela

                       Što se tiče kupaćih ovaj cvetni sigurno videću još dva koja ću

                                                         Kombinacija za put

Sladoled

Sladoled je hladan desert, idealan u letnjim mesecima. Za sladoled svi mislimo da potiče iz Italije. Ali, da li je to tačno? U istraživanjima,  otkrila sam da zapravo potiče iz Kine. U Evropu je sladoled stigao od strane Arapa koji su za vreme svoje vladavine na Siciliji naučili Italijane veštinom zamrzavanja slatkog krema. U Engleskoj, sladoled postaje poznat u 17. veku.

Čitanjem i degustacijom ove predivne poslastice, utvrdila sam da su najbolji  vrhunski majstori za pravljenje sladoleda upravo Italijani. Prva mašina za pravljenje sladoleda je bila jednostavne strukture, a može se slična naći i danas u nekim poslastičarnicama, a nastala je davne 1846. godine.

Prvi sladoled koji je napravljen bio je prosta mešavina leda i voća. Od tada pa do danas, izmišljeno je mnogo novih ukusa i novih načina da se ovaj ukusni slatkiš  učini što lepšim i boljim.

Sladoled iz Mentona u Francuskoj

Jedna zanimljivost: Kinezi (a, i Tajlanđani) su poznati po specijalitetu: pohovani sladoled.

Pohovani sladoled

Sladoled je skoro svima  jedna od omiljenih poslastica. Razni ukusi, korneti, oblici i boje su tu da svaki sladoled učine što lepšim, kako po izgledu, tako i po ukusu. Neko voli slatke, neko kisele, neko egzotične, neko u kornetu, neko na štapiću, a neko u čašici. Sve je stvar ukusa.

Obožavam sladoled i najbolji je definitivno u Italiji, savršeno kremast, od prirodnih sastojaka i prosto preukusan.

Kolač sa sladoledom u Hotelu Moskva  u Beogradu

Sladoled iz Antiba u Francuskoj  (Jagoda, lešnik, karamela i breskva)

Čokolada, malina i malaga

Mango i dinja

Malaga i vanila

Jagoda, čokolada, vanila i lešnik

Pizza

Mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm, ko im može odoleti ?

Pica je specijalitet koji je potekao iz Napulja, grada u Italiji. To je vrsta peciva sa glavnim sastojcima: testo, paradajz i razni dodaci po želji. Pica je važila za najsiromašnije jelo Italije, a danas je ona  postala glavni specijalitet kako Italije, tako i celog sveta. Najčešće se pravi od tankog okruglog testa na kome pored paradajza (kečapa ili sosa od paradajza) stavljaju se razne vrste sira, mesa, pečuraka, povrća, voća, začina i drugih sastojaka prema ukusu.

Sastojci za pripremu testa jedne pice su:



- pšenično brašno 1 kg (tip 500)
- svež ili suv kvasac
- 400g tople vode
- 2 jaja.
Testo ostaviti da odstoji pola sata da naraste, zatim ga oklagijom razviti na debljinu 0,5 - 1cm. Staviti ga na pleh koji ste prethodno obložili papitom za pečenje ili namazali uljem. Zatim poređati na picu željene sastojke i staviti u rernu da se peče 15 minuta na 150 stepeni.

Zanimljivosti u vezi pice: U Italiji najčešće nećete naći picu sa origanom, nego se origano naknadno traži po želji gosta, dok mi u Srbiji stavljamo origano na picu u toku samog spremanja. Isto tako i na picu zvanu Četiri godišnja doba ne ide jaje, dok se opet u Srbiji stavlja, ali najbolji način stavljanja jaja na picu je da se stavi jaje na oko koje se prethodno pržilo u tiganju i kada je pica već skoro gotova, stavi se to isprženo jaje i zatim se pica vraća da se jos malo zapeče u rernu.
Postoje mnogobrojne vrste pica kao što su npr.:
1. Kapriđoza (Capriciosa) – kečap, kačkavalj, šunka, pečurke, masline
2. Margarita – kečap, sir, mocarela, malo maslinovog ulja
3. Četiri godišnja doba (Quattro stagione) – kečap, kačkavalj, pečurke, paprika, šunka, crne i zelene masline, maslinovo ulje i ponekad jaje
4. Napolitana (Napoletana) – kečap, sir, salama, maslinovo ulje
5. Sicilijana (Siciliana) – kečap, mocarela, paprike, kobasica, pečurke
6. Funđi (Fungi) – kečap, kačkavalj, pečurke, feferone
7. Vezuvio (Vesuvio) – kečap, kačkavalj, šunka

8. Iznenađenje (Sorpresa) - umak od paradajza, kačkavalj, slanina, pečurke, jaje, luk, feferone

9. Četiri vrste sira (Quattro formaggio) - svež sir, kačkavalj, mocarela, trapist sir, umak od paradajza

10. Meksiko (Mexico) - nasho umak, taco sos, mleveno meso, sir, paprika babura, ljuta rezana papričica

11. Čiken (Chicken) - pileća šunka, šampinjoni, sir, celer i crne masline

12. Kulen - pelat, šunka, sir, šampinjoni, kulen

13. Venecija (Venezia) -šunka, sir, šampinjoni, kulen, sveža paprika, mocarela

14. Domaćinska - slanina, sitan sir, pavlaka, celer

.... i mnoge druge pice.....

Venecija (predivna je, preporučujem je)

Kapriđoza (Capriciosa)

Četiri godišnja doba (moja verzija)

Četiri godišnja doba ( italijanska verzija)

Pica - pitica pravi se od kora za pita i može biti posna i mrsna.

Posna varijanta

Mrsna varijanta